U nekim selima Egipta imaš osjećaja da se ništa nije promijenilo u zadnjih 300. godina. I dalje se voze konjska kola, žene peru odjeću u Nilu, uzgaja se povrće, magarci nose teret...kuće su u poluruševnom stanju...sve je bijedno i jadno da jadnije ne može biti.

Oni koji su imali sreće, oturili su se u gradove ili turistička mjesta poput Hurgade ili Šarm El Šeika, rade kao turistički vodiči, instruktori za diving, čuvari hotela, prodaju robe po pijacama, prodavnicama i sl. Moram spomenut da se Egipćani bave izradom nakita i posuda od alabastera. Alabaster im je na cijeni i posude su mnogo skupe.

Što se tiče hrane, meni je dobra. Ja se brzo priviknem na svaku vrstu hrane. Šta god mi daju meni dobro. Ha ya, samo da nam nikad više ne bude gladi k'o '93, ma sve ću ja izdržati!

Jednom je neko rekao da čovjek treba da se hrani hranom koja ga okružuje. Znači mornar treba da se hrani ribama, pilot pticama... ;-)

Inače Egipćani vole mnogo začinjeno i slatko. Kolači su im prva liga (pokazujem palac u zraku).

Osvanuo je tmuran aprilski dan. Rado bih ga mijenjala za 5 minuta Egipta...